UPUTSTVO za smenu vlasti

Dajte medije, daćete i kraljevstvo. (Dokonte de Penzos)

Divim se borcima za smenu vlasti. Nije im stalo, isključivo, do vlasti. Imaju veličanstvene motive. Jedino što žele je da spase društvo od zla na vlasti, domaćih stranih službi, da oslobode medijski prostor… Interesantno, i aktuelna vlast ima isti poriv, da spase društvo od narastajućeg zla iz podzemlja, fašističke opozicije i tuđih stranih službi. Posebno su osetljivi na higijenu medijskog prostora. Niko nije na političkoj sceni zbog volje za vlašću, već je njihov pravi motiv da zaštite voljeni narod i jedinu otadžbinu.

Šta da se radi u ovakvoj situaciji, kada su motivi suprotstavljenih strana potpuno humani? Razlika je samo u definiciji zla, a nikako u moralnim stavovima. Prosto je svejedno ko će biti na vlasti. Dalje, imamo situaciju gde je većina naroda na intelektualnom nivou TV dnevnika i rijaliti programa. Dobar deo naroda je odlutao trčeći za instant istinom, gutajući bez žvakanja tone informacija na brzinu skuvanih. Satraše se od mozganja nastojeći da dokuče čijom će glavom razmišljati.

Umeće vladanja ogleda se u veštini pružanja nade u nemoguće rešenje. Ozbiljni pretendenti za uzimanje vlasti, koji osećaju puls svog naroda, uvek su spremni da pravovremeno reaguju na njegove potrebe. Dok mediji nastoje da građani budu ometeni u razvoju sopstvene misli, sistem obrazovanja obrazuje formaliste nesposobne za praktično delovanje. Ovaj princip ne treba menjati, jer pored volje da se dođe na vlast, javlja se volja za opstankom na vlasti. Zato, za svaki naš gorući problem mora biti spremno pravo objašnjenje koje ne traži ništa osim verovanje. Nije teško lagati one koji veruju.

Prateći našu praksu upotrebe pojma “probuđen čovek”, isti može da se definiše kao osoba koja je stari san zamenila novim. Tako treba i da ostane. Buđenjem naroda ne sme da se pretera. Probuđen čovek je zreo za narednu dimenziju, i kao takav, ovde nikome nije potreban. Ropske duše ne mogu da se probude, jer misle da su budne. Mogu samo da se reprogramiraju. U tu svrhu potrebno je kontrolisano buđenje naroda. Nužno je da se na oku drže političari u pokušaju, koji samo čekaju eventualni narodni bunt, zapravo, čekaju u zasedi da iskoriste tuđi minuli rad. Ne sme im se dozvoliti da skrenu narodni bunt u neželjenom smeru.

Očigledno da treba delovati pre nego što se narod doseti kako može sopstvenom glavom da se razmišlja. Bez sopstvenih informativnih programa ništa nije moguće postići. Svaka ozbiljna kuhinja mora da servira različite istine koje se neprekidno izmiču. Niko ne sme da dosegne istinu koja nije servirana. U slučaju da ispliva neka nezgodna i nekontrolisana istina, jednostavno se obesmisli lansiranjem još deset novih istina.

Na kraju, jako je važno da svi “probuđeni”, radi uspešnijeg reprogramiranja, dobiju osećaj kako su sami svojom pameću došli do prave istine i izabrali pravi put.

Radi održavanja neprekidne tenzije do nivoa stvaranja kritične mase, potreban je moćan tim i sposobno rukovodstvo, koje ima razvijenu inteligenciju za praktično delovanje i nameru da je koristi. Jer je robotizovanom dovoljna jedna sitnica, jedna informacija da ga vrati u stanje u kojem je jako dugo bio. Konačno, kad robotizovani počnu da vas ubeđuju u ono što odavno znate i govorite, strpljivo ih slušajte. Mrzeće svakog ko im da do znanja da je svedok njihove gluposti, nesposobnosti zaključivanja i kukavičluka kojeg ne žele da se sećaju.

Na kraju ostaje da se “korak po korak” stigne do cilja. To je dugotrajan proces, a prognoze su jako loše. Setimo se dugoročne vremenske prognoze: “Globalno podgrevanje atmosfere, praćeno jakim zapadnim vetrovima, prouzrokovaće širenje nesnosnog domaćeg smrada. Spasonosno osveženje sa istoka dolazi, ali se ne zna hoće li stići pre nego što se iselimo.”

Put do prestola krče rođeni buntovnici, a buntovnost je Božiji program koji traje i kad se stara vlast sruši. Umetnost preuzimanja vlasti ogleda se u osećanju pravog trenutka kada i kojeg se odanog buntovnika treba rešiti. Buntovnici su rođeni da budu iskorišćeni, stvar je trenutka kada će ponovo nekome postati potrebni i ko će ih iskoristiti.

Većina, uključena u pobunu, ne shvata da pobeda ne znači kraj borbe za slobodu, za bolje i humanije društvo. Ta borba traje večito. Zato, da se društvo ne doseti, namere nove vlasti ostaju prikrivene dok sve ne dođe na svoje mesto. A onda, “Jovo nanovo”.

Ni onda, kada se spusti zavesa posle odigrane predstave osvajanja vlasti, ne sme da se priznaju činjenice: Naše mogućnosti za preuzimanje vlasti ovise od sprege spoljnih sila. To je pravo biračko telo čiji je glas presudan za sticanje legitimiteta svake naše vlasti.

Neka narod misli, kao i za prethodnu administraciju, da je vlast preuzeta zahvaljujući glasovima pokojnika i strašnoj penzionerskoj glasačkoj sili. Gnev naroda uvek mora biti usmeren na nešto sporedno. Bez obzira da li se deli novčana pomoć, deo penzionera će biti protiv, a deo za. Ipak, treba da se udeli. Važno je da se stvori utisak kako od penzionerskih glasova zavisi ko će biti na vlasti.

“Smrt fašizmu, zabodi narodu!”