Vreme izbora
Ne beži čovek od stvarnosti, on želi da oslobodi okova: svoje misli, ideje i dela.
Teško onom ko ode tamo gde ne može ostati, a nema više gde da se vrati.
Naše rasprave zaobilaze i rasteruju istinu.
Gospodo, ogrezli ste u preživelim pojmovima.
Kvazimodo nije više zvonar, on je danas kvalifikovan za novinara, za narodnog poslanika, za politikanta, za lidera, za krizni štab…
Teško onom narodu kojem neprijatelj kreira javno mnjenje, odobrava opoziciju i postavlja poziciju.
Teško onom narodu koji ne pravi svoje lekove.
Blago onom ko doveka prima bocu, imao se rašta i roditi.
Teško onom narodu koji ne pravi decu.
Teško onom narodu kojem muško nije muško, a žensko nije žensko.
Teško narodu kojem ruše veze između prošlosti i sadašnjosti.
Teško narodu kojem od prošlosti, kao kukavičje jaje, ostave breme krivice, a krivica opravdava upotrebu sile.
Teško onom narodu koji dozvoli da ga drugi definišu, kao da ga nije…
Prošlosti, vrati našu budućnost.
Srbine, ako ti je opstanak mio, seti se šta si bio.
Posle biološkog rata, majka ne rađa genija.
Od naslaga (ne)znanja ne vide Prirodu, ne vide Boga.
Vreme izbora:
- Bežimo iz ovog zatvora u neki komforniji?
- Ostajemo pokorni? Dolaze gora vremena, tako će nam ovo ostati u lepom sećanju.
- A da ih oteramo?! Marš, bre, sa Drine u tri lepe materine!
