Izlazi Đole iz apoteke i zagledā u kesicu sa upravo kupljenim lekovima. Zamisli se. Razmišlja o tome kako je svakom petom komšiji probušena guma na parkiranim kolima. Sumnja kako to ima veze s tim što je nedavno u drugoj ulici otvorena nova vulkanizerska radnja.
Najednom se uplaši sopstvene pomisli i ponovo pogleda u lekove. Pita se glasno govoreći: „Da možda i farmaceuti istom metodom sebi ne šire posao? Bože, šta nam rade?“
Tako zamišljen skoro se sudari s Peđom i Jovom. „Đole bre, pričaš sam sa sobom?“, pita Peđa. Đole jedva dočeka da nekome ispriča svoje sumnje. Ali ga komšije prekinuše već kod probušenih guma i nove vulkanizerske radnje: „Ajde bre Đole, ne smaraj nas tom tvojom teorijom zavere.“
„Bože, pa ja nemam s kim da pričam“, pomisli Đole, „a sa doktorom sigurno neću, ne treba mi nova košulja.“ Zastade pored kontejnera i neodlučan razmišlja da li da tu spusti lekove?
Related Posts
