Odgovorite, gospodo, svojoj ciljnoj grupi glasačkog tela i motivišite one koji do sad nisu izlazili da glasaju:
- Na koji se način stranka misli izboriti za srbske interese koji se kose sa interesima sivih centara moći? Kako odoleti pritiscima velikih sila koje rastaču ovo društvo?
- Zašto se stranke ne bore za demokratske izborne zakonske propise prema kojima niko neće moći vladati doživotno? Što se niko ne odriče mogućnosti doživotnog vladanja?
Bar obećajte da ćete po dolasku na vlast doneti zakon kojim će se boravak na vlasti ograničiti na osam godina bez obzira koju funkciju neko obavlja. Ako se nečija vladavina ograniči na dva mandata za redom, onda premijer i predsednik, uobičajenom praksom rotiranja na funkcijama koje obavljaju, mogu doživotno da vladaju. - Neodgovorni su oni koji ne izlaze na izbore? Da li je odgovorno pozivati na izbore koji, prema mnogim parametrima, nisu regularni? Ako građani ne izlaze na izbore, odgovoran je onaj ko izbore organizuje i onaj ko građane poziva da izađu. Sve više ljudi polako shvata da ukoliko centri moći ne bi imali kontrolu izbornih rezultata, ne bi bilo ni izbora. Životna filozofija stranačkih lidera je da budu na strani onih koji šišaju, a ne na strani onih koje šišaju. Ubedite glasačko telo da nije tako.
- Da li ćete, posle izbora, svoje rezultate predizborne kampanje predati vladajućoj koaliciji? Uverite glasačko telo da ćete biti rodoljubi i posle završenih izbora.
- Ima li stranka program za rešavanje nekih naših gorućih problema kao što je, recimo, bela kuga, a da to nije mizerna pomoć kao privid brige za naše goruće probleme. Svaki program mora biti tako osmišljen da ne morate naknadno objašnjavati šta ste mislili i kako mislite da ga realizujete. Ima, na primer, mnogo predloga kako stimulisati bračne parove koji imaju više dece, ali se sa realizacijom čeka, najverovatnije, dok ne dođu migranti sa desetero i više dece.
- Svaki program, bilo kakav projekat i slično, mora da ima poglavlje u kojem se obrađuju moguće sistemske smetnje za njihovu realizaciju. To svi školovani menadžeri jako dobro znaju, ali zaborave da to javno predoče. Zato je to nužno zakonom obavezati, a vlast takva da, poznatim metodama, to ne zabranjuje.
- Sve stranke ističu svog lidera i to je bitnije od programa stranke i njegove realilzacije. Što se ne donese zakon da niko ne može biti na izbornoj listi, ako pre proglašenja izbora nije dao ostavku na sve funkcije u svojoj stranci? Onda na izbornu listu dolaze kandidati za koje se smatra da mogu realizovati program stranke. Tako bi bili bliže onome da je vlada efikasan servis u službi građana. Da Ustav stvarno postane ograničenje vlade a ne pojedinaca.
- Višestranačje omogućuje orkestrirano ubeđivanje građana da glasaju protiv sopstvenih interesa. Ako se nešto radikalno ne promeni u višestranačkim sistemima, političke stranke će same sebe ukinuti. A kad ih više ne bude, ništa na ovom svetu neće nedostajati.
Prema dosadašnjoj praksi višestranačkih sistema ove civilizacije, političke stranke možemo definisati kao prostitutke i prosjake koji učestvuju u političkim rijaliti predstavama radi maskiranja pravih izvora moći, kako bi narod imao iluziju slobode, demokratskog odlučivanja i krojača sopstvene sudbine. Što su stranke bolje organizovane to su veća kočnica istinskog razvoja i slobode naroda kojem pripadaju.
Gospodo, ako se niste prepoznali u ovoj definiciji političkih stranaka, odgovorite na navedena pitanja, kao i na ona koja nisu postavljena, ali će naknadno biti postavljena. Ne čekajte da vam ih potencijalni glasači postavljaju. Ne ubeđujte građane šta im je potrebno, ako ne znate, pitajte ih!
