Ljudi koji se bave naukom, pronalazaštvom, koji svojom genijalnošću čovečanstvu donose velike darove, ne mogu postati ništa više nego najamnici, da ne kažem robovi duboke države. Takvi ljudi pronalaze zadovoljstvo u stvaranju, a duboka država budno pazi da nešto ne izmakne kontroli.
Čemu se Tesla nadao, kakvu je reakciju očekivao od duboke države s obzirom na njezin dosadašnji odnos prema njemu i njegovim pronalascima i prema običnom svetu? Kako Tesla ranije nije primetio da se on neće pitati za mnoge stvari i zašto se nije ranije „povukao“? Na kraju je Tesla morao da ode u drugu dimenziju koja više zaslužuje njegovo prisustvo.
Nisam proučavao Teslin život ni njegov rad, ali nisam zadovoljan stavovima eksperata za Teslin rad i životni put. Svetska javnost je primila na znanje da neki Teslini pronalasci nisu zaživeli u praksi jer čuveni kapitalisti, izvršioci poslova duboke države, ne znaju kako će ostvariti profit. To je za svetsku javnost bilo logično objašnjenje, jer je današnji čovek programiran da živi za materijalnu dobit. Ali u suštini to nije logično objašnjenje, a posebno ne bi trebalo biti logično za eksperte. Duboka država uvek može ostvariti dobit, ako ništa drugo može ljudima prodavati vazduh koji udišu. Pored toga, zar Teslini pronalasci ne daju veću moć nego profit koji ostvaruju?
Šta je prestravilo moćnike iz senke pojavom Tesle i njegovih pronalazaka? Prestravila ih je mogućnost autonomije malih država, gradova, sela i malog čoveka. Stvar bi mogla izmaći kontroli, a to, po cenu života ljudi na Zemlji, nikako ne sme da se desi.
Da bi se koristili Teslini pronalasci na dobrobit čovečanstva, čovečanstvo mora biti za to pripremljeno. Čovek i njegova životna sredina moraju biti modifikovani. Modifikacija znači da postajemo poslušniji roboti, ucenjeni potpunom ovisnošću od duboke države. Tako Teslini pronalasci ulaze u naš život čim se osigura modus kontrole čoveka koji ih koristi.
Mnogi pronalasci poznatih svetskih naučnika danas se koriste kao oružje za masovno uništenje, a namenjeno je da služi za dobrobit čovečanstva. A kada je u pitanju Tesla, mi eksploatišemo njegov autoritet, očigledno, za dnevno političke potrebe, za zavođenje širokih narodnih masa.
Danas se mnogi filozofi, psiholozi, sociolozi, političari i tako redom, poštapaju autoritetom Nikole Tesle kako bi ubedili narod u istinitost svojih utopija. Duboku državu ne zanima kakvo će biti društveno uređenje neke društvene zajednice, ko će biti na vlasti, zanima je onaj (čoban) ko je sposoban da ovce učini poslušnima i da stado ne skreće s puta koji je za njega zacrtan. Narod može dobiti samo iluziju: nečeg novog, slobode, pravde, napretka…
Kami je intelektualce svog vremena uporedio sa Sizifom, odnosno, njihovo delovanje sa Sizifovim poslom. Sizif je obesmislio kaznu bogova tako što je pronašao zadovoljstvo u načinu guranja kamena uzbrdo. Intelektualci novog doba pronalaze zadovoljstvo u načinu kako privoleti (gurati) ljude da guraju kamen uzbrdo, odnosno na izmijšljen smisao života. Narod će biti srećan, jer od toga neće ništa imati. Uostalom, pomenuti intelektualci mnogo cene rad našeg Nikole Tesle zbog čega im bezgranično verujemo i pri tome osećamo veliko zadovoljstvo.
Niko od naših političara, ekonomista, filozofa itd, ne daje uverljivo objašnjenje na koji će način njihove ideje preživeti uticaj duboke države. Zato je navođenje naroda na emotivno vezivanje za neku novu nedokazivu ideju vodilju jedino rešenje svih učesnika u pokušaju promene vlasti i društvenog uređenja.
Kako prepoznati političara koji radi za dobrobit naroda kojem pripada?
Prava politika u interesu naroda je stvaranje uslova za postizanje što veće autonomije pojedinaca, da se ljudi ne dovode u situaciju da zbog ucene ne mogu ništa samostalno raditi i stvarati.
Za sada se narod mora zadovoljiti iluzijom autonomije, slobode, sigurnosti itd. Ništa mu nije dozvoljeno ako prethodno nije pronađen modus kontrole i ljudske ovisnosti od centara moći. Dok je Srbija imala vitalno selo mogla je da se oporavi od udara svake krize. Selo je davalo hranu, vojnike, umove koji su zadužili čovečanstvo… Selo je čuvalo sopstveno seme, gajilo biljke koje omogućuju široku autonomiju u borbi za opstanak. Ljudima doktor gotovo da nije ni trebao i nisu ovisili od farmaceutske industrije. Sahranjivali su se sa svim zubima koje su dobijali posle rođenja i nikad se nisu stideli, ni libili da ih pokažu.
A šta sad imamo? Selo ovisi od semena koje se uvozi. Ne sme gajiti biljke koje omogućuju veći nivo samostalnosti. Zato je omogućeno uspešno zagađivanje seoske životne sredine. Ljudi beže od sela bliže doktoru i bolnicama. Medicinsko prvosveštenstvo je užasnuto činjenicom da još uvek ima ljudi, starosti preko pedeset godina, koji ne piju lekove. Široke narodne mase se namerno osiromašuju kako bi svaki pojedinac što više ovisio od sistema i to s obavezom da bude oduševljen upravo ovakvim sistemom kakav jeste. Domaćim firmama, kojima je dozvoljeno da rade, nije dozvoljeno da radnicima daju veće plate nego što daju strane firme. Tako strane firme dobijaju kvalitetniji kadar, a oni sposobniji i preduzimljiviji odlaze na rad u inostranstvo. Perspektiva je takva da ćemo imati sve više sunarodnika koji nemaju gde ostati i nemaju gde da se vrate.
Ko zna kuda bi nas odveo premijer kojeg bi sami postavili umesto ovih koje nam drugi nametnu? Možda bi tada imali domaće seme, autohtone sorte voća, domaću hranu i naše lekove. Verovatno bi stala ova bezdušna pljačka i rasprodaja naših resursa. Imali bi takve plate da niko ne bi imao potrebu otići u inostranstvo, čak bi se i vraćali. Pobedili bi belu kugu, zaustavili otimanje beba iz porodilišta i prodaju dece strancima.
Ima još mnogo toga po čemu bi se moglo prepoznati da je garnitura na vlasti uz sopstveni narod. Problem je u tome što narod ne želi promene, jer ne prihvata rizik da ostane bez pet hiljada dinara pomoći koju očekuje od aktuelne vlasti.
