Medijske (ne)slobode

Dajte medije, daćete i kraljevstvo.

„Steko ime, prepričava Njegoša.“ Mislite da ova narodna danas ne važi? Varate se, i danas važi. Samo što umesto „Njegoša“ društvo stavlja „NJEGA“. Tako danas TV komentatori stiču ime – prepričavaju NJEGA. Naš narod je vidovit i predvideo je dolazak TV KOMENTATORA. Davno je rekao: „Dvaput zine, triput slaže“. Da bi zaštitio svoje potomke, pisac je autorska prava prepustio narodu. Predvideo je nivo medijskih sloboda i dolazak informkvizicije.

Ne love veštice. Jure novinare koji razlikuju pametno od gluposti i ne uzimaju ulogu u stvaranju iluzije slobodnih medija. Hapse kriminalce, ali samo one kojima se kriminalne radnje ne mogu dokazati.

Interesantno, svi se zalažu za medijske slobode, prema principu, samo uzimi. Mediji su potrebni da se rivali pobede, a narod prevari. Sintagma „slobodni mediji“ jeste pokušaj maskiranja namere i svojih aduta na bojnom polju medijskog prostora. Shvata narod da su neki mediji okupirani, a da su neki mediji oslobođeni. Ali ne shvata u čemu je razlika.

Nije tačno da nema prostora za drugačiji način mišljenja. Naprotiv, ima i suviše prostora gde slobodno možete svoje mišljenje okačiti mačku o rep. Vidite, slobodni mediji slobodno laju. Ipak, moraju se držati na lancu da nekoga stvarno ne ujedu.

Imamo razne vrste medija. Jedni me podsećaju na lopova koji viče: „Drž’te lopova!“ Drugi su plaćenici, nešto slično poznatim lovcima na glave. Kad je neko označen kao žrtva, ovi mediji ga overe. Da se žrtva slučajno ne povampiri.

Režiseri naše medijske scene imaju neprevaziđen talenat da sva dešavanja pretvore u rijaliti predstavu. Ti mediji su čarobni konvertori. Za posmatranje je s kojim oduševljenjem TV kuća sama sebe hvali. Ističe emisiju kao najgledaniju na svom TV kanalu u vreme njenog prikazivanja. Ima tu i jako humanih novinara. U želji da nas poštede, jer istina zna da zaboli, izbegnu saopštiti istinu.

Mediji su, u stvari, svežderi na dijeti. Jedu samo ono što im je servirano. Ako promene vlasnika, promene i jelovnik, ali su i dalje na dijeti. Budući da su predatori, drže se u kavezu i preuzimaju se sa kavezom. „Predatora“ preuzima onaj ko da ponudu koja se ne odbija.

Evo saveta za medije u stilu jednog našeg političara: „Ne serite toliko. Seruckajte, narod će lakše progutati.“ Međutim, ovi urednici sve naopako shvataju. Ne poštuju poznate narodne poslovice: „Bolje se zameriti Bogu nego narodu.“ Oni to obrnu: „Bolje se zameriti narodu nego bogu.“

A posebna su sorta analitičari i političari. Svojim medijskim obraćanjem provociraju narodnu psovačku lingvistiku. Važno da narod ne ćuti, dok psuje, dobro je. TV ANALITIČAR dvaput istinu ne kaže, triput slaže. Odobreno mu je da predvidi događaje i da kaže ko je zaslužan za uspehe. Dok komentatori i analitičari prežvaću NJEGOVU besedu, političar sprema novu. Onih ranijih beseda, političari se i ne sećaju. Bolje da se ne sećaju, nego da se stide. Dok govore ništa ne kažu, a kada ćute onda lažu.

Ima jedan slobodan medij, svi ostali imaju slobodu zaobilaženja istine. Pretpostavljam da nijedan medij neće sebe prepoznati kao plaćenika koji laže.

Sve što nas mediji informišu 24 časa, stane u 24 minuta sa Zoranom Kesićem ili bez njega. Izbor je jasan, kramp u ruke ili zanat. Dosta je bilo smešnih i tužnih emisija u 24 časa, treba nam još jedna od 24 minuta.