Živeo jedan narod koji je govorio i pisao “točka”. Jednog dana počeo je pisati i govoriti “tačka”. Izgleda da je vlast, uvedenom promenom, udovoljila svom buntovnom narodu koji stalno traži promene, jer hoće bolji život. Budući da skoro niko ne čita knjige iz 19. veka, a oni koji čitaju o tome ćute, Srbi 21. veka reč “točka” smatraju stranom. Zaljubljenici u reč “točka”, po cenu rata, nisu hteli prihvatiti reč “tačka”. Nazvali su se Hrvatima, uzeli drugu veru i ostadoše verni reči “točka”. Kako su se nazvali Hrvatima i reč “točka” postala je hrvatska reč. Kod njih je upotreba reči “tačka” smrtni greh.
Neoprezni Srbi ne primećuju kako Hrvati stoje u zasedi i čekaju da Srbi prestanu koristiti neku reč. Čim neka reč ostane napuštena i nezaštićena, Hrvati je odmah zarobe. Zbog srpske neopreznosti Hrvati uvećavaju teritoriju svog rečnika. Tako Srbi ostaju i bez reči “ustaša”, a koristili je vekovima pre Hrvata. Zato sada okupirana Srbija ne može da pokrene ustanak bez termina “ustaše”, a nema više ni junaka, ustaša srbskih. Sprem’te se za četovanje, ali samo toliko da se ne ostane bez reči .
Srbi, nemojte čuvati i koristiti svoje stare reči, može neko pomisliti da ste Hrvati. Može vam se desiti da budete inaugrisani u izdajnika i ustašu. Dakle, uspešnije Hrvati čuvaju srpski jezik latinicom, nego Srbi ćirilicom. Narod neće, ali zato neka viša sila brine o srpskom jeziku. Regionalni skupovi su prilika da slušate kako Srbi sve vreme koriste isključivo reč “forma”, a Hrvati koriste isključivo reč “oblik”. Nije pitanje zašto Hrvat koristi reč “oblik”, pitanje je zašto Srbin “ne sme” da koristi reč “oblik”? Ali to je teren “teoretičara zavere”, a mi ćemo ga zaobići.
Može neko pomisliti da je ovo neko zezanje. Nije zezanje ako različiti oblici iste reči mogu izazvati rat, menjati nacionalnu pripadnost, rasturati brakove, podsticati iseljavanje… Oba oblika ove reči su čarobna, ali pazite, čarolija nije ista. Ako izgovoriš čarobnu reč “tačno” postaneš Srbin, ako izgovoriš čarobnu reč “točno” postaneš Hrvat. Naravno da uvek ima i neka varijanta “ni vino ni voda”. Nedavno se jedan “lik”, u svetoj vodi Jadranskog mora, krstio kao Crnogorac. Kladim se da koristi reč “tačka”. Sigurno je čitao Njegoševa dela i nije primetio reč “točka” u Njegoševom tekstu, a lepo piše “točka”. (Znak “.” u ovom tekstu čitaj kao tačka.)
Čarolija ovih reči je sve slabija, jer ne vode u bolji život i sve je manje onih koji ih koriste. Nisu u stanju da promene sistem pljačkaške privrede, niti utiču na klimatske promene. Od “točke” do “tačke” – otimanja i pljačke.
Migriraju, dolaze nove reči, biće promena. Tačka na “točku”, točka na “tačku” – ode narod u Nemačku. Sprem’te se, sprem’te, idemo u napad na bogati Zapad. Spremni?
Prema najnovijim istraživanjima, upotreba bilo kojeg oblika navedene reči, ne utiče na promenu DNK. Zašto? Hrvati menjaju rečima oblik, ali i dalje razmišljaju na srpskom jeziku. Srbi se priklanjaju rečniku bogatog Zapada, ali i dalje razmišljaju srpskom gramatikom.
