„Rat je vođenje politike drugim sredstvima“. Politika je vođenje ekonomije beskrupoloznim sredstvima – pljačkaška ekonomija. Ekonomija je rast na račun drugog, „život na račun drugog života“.
Ekonomisti i političari vrlo često naglašeno izgovaraju kako žele da odvoje politiku od ekonomije. Reči su im iste, ali je za njih sadržaj pojmova različit. Zajedničko im je i to što praktično nikada neće da odvoje politiku od ekonomije, jer to nije moguće. To bi razdvajanje bila nesuvisla priča ako ne bi uzeli u obzir što političar i ekonomista pri tome stvarno misle.
Kada ekonomista govori o razdvajanju politike i ekonomije, on misli na to da mu se političar i njegova impotentna politika skinu s grbače, kao i to da prestane prosjačenje za to formiranih stranaka.
Šta da mislimo o političaru koji izjavi kako ekonomiju treba staviti ispred politike? Naravno da nije glup, iako priča ono što je oduvek i bilo, on je samo pokvareno đubre. Ubeđuje društvo da će biti bolje i da će se svi problemi rešiti kad stvari nanovo postavimo onako kako je oduvek i bilo. Nikada ekonomija nije bila u drugom planu, niti je ikada bila odvojena od politike i neće ni biti. Odluke šta ćemo raditi i kako – političke su odluke. Pravo pitanje glasi: čija ekonomija ispred čije politike?
Šta da mislimo o onome ko kaže kako treba razdvojiti ekonomiju od politike? Nije glupi idiot, nego misli da ta priča može još jednom da posluži kao šargarepa na štapu. On je sličan onom ludaku koji na betonu kredom nacrta liniju i obeća nagradu onome ko se ispod nje provuče. Naravno, niko nije lud da se provlači ispod linije nacrtane na betonu, ali sve do trenutka dok ludak ne poveća nagradu za provlačenje ispod crte. Ipak smo idioti, tako na kraju ispadne. Otreznimo se tek nakon što razbijemo nos usled više pokušaja da prođemo ispod crte.
Politika mora da se vodi radi opstanka sopstvene ekonomije. Nažalost, često na račun neke druge ekonomije. Država koja nije jaka da pljačka drugu državu, pljačka sopstveni narod. Naša politika je sazdana od tuđih namera i zato nam predstoji borba protiv korumpiranih političara. Oni zbog svog interesa uništavaju domaću ekonomiju, a favorizuju onu ponudu koja se ne odbija. Dakle, moramo da se bavimo politikom kako bi se izborili za sopstvenu zdravu ekonomiju.
Političar koji kaže da se trebamo baviti ekonomijom, a ne politikom, ovako razmišlja: „Samo se ti marvo bavi ekonomijom od koje nećeš imati koristi, a ja ću ostati na vlasti.“ Onome čija ekonomija ima rast, raste i moć od koje strepe političari, ako nije u njihovom klanu. Sve što nije pod kontrolom politike na vlasti, biće pod pritiskom, ako treba, do uništenja. Pritisak je neprekidan da slučajno ne bi došlo do prepuštanja dela moći nekoj drugoj političkoj opciji.
Ekonomija će se odvojiti od politike kada se za to stvore kosmički uslovi.
