Izborna izlaznost
Mejnstrim mediji, kao i alternativni, pred izbore i neposredno posle njih intenziviraju priču o penzionerima stvarajući iluziju da su penzioneri strašna, nepobediva glasačka mašinerija. Nažalost, mnogi to prihvate kao istinu i bolesnom mržnjom gledaju penzionere. Još je veća tuga kad i penzioneri poveruju da u svojim rukama drže sudbinu države. Za dijagnozu pitajte struku.
Koliko veliko đubre čovek mora biti kad uporno i beskrupulozno proglašava penzionere kao glavne krivce za opstanak, kako oni kažu, kriminalnog sistema i korumpirane vlasti? Da li stvarno neko misli da penzioneri imaju toliku moć i da se oni nešto pitaju? Čuvajte se, neko mora biti kriv.
Posebno se treba čuvati onih koji pravdaju izborne poraze lošom izlaznošću na glasanje. Nisu motivisali građane, a za svoju pokvarenost i nesposobnost krive lošu izlaznost. Zapravo, radi se o tome da žele dati legitimitet neregularnim izborima bez namere da ostvare neki izborni rezultat.
Neizlaznost je jasna poruka režimu i lažnoj opoziciji da građani više ne žele da biraju između dva loša izbora. Ovo je stav kojim se ne izlazi na izbore, a sasvim je upotrebljiv i kad se izlazi na izbore. Ne treba izlaziti na izbore dok ne bude jasno ustanovljeno da niko više neće moći doživotno vladati. Samo s tog ugla je bojkot sasvim legitiman. A nema velikog značaja to što uvoznički lobi, pored trulog mesa, uvozi i glasače. Moram priznati, što se tiče demokratije, da napredujemo: i preminuli su stekli pravo glasa. Ko to tamo glasa, čiji glas odlučuje?
Za lošu izlaznost je odgovorna aktuelna vlast, onaj ko organizuje izbore i svi oni što pozivaju na izbore koji nisu vredni izlaska. Orkestrirana presija na građane koji ne izlaze na izbore je „regularno“ nametanje krivice? Nametnuti izborni sistem je cinično vređanje inteligencije i dostojanstva građana, jer im daje mogućnost da slobodno glasaju protiv sopstvenih interesa. Neko izađe na izbore jer želi biti na strani onih koji šišaju ovce. Neko smatra da je obavio građansku dužnost, i ponosno izlazi na glasanje. Ima i onih koji izlaze jer se plaše da ne dobiju dosije.
Mnogi ne izlaze na izbore jer imaju hrabrosti da se suprotstavi pritisku sredine i ne žele da ih peče savest zbog učestvovanja u neregularnim izborima. Ko ne izlazi na izbore ispoljava inteligenciju koja ne podleže obmanama vlasti i lažne opozicije. To je prilično velika populacija koja treba da se izbori za svoja ljudska prava. Svako vređanje građana koji ne izlaze na izbore treba procesuirati.
Ima ovaj narod dovoljno mudrih i sposobnih ljudi. Kriza pravih kandidata je veštački izazvana. Kad pravi kandidati osvanu na glasačkim listićima, većina će prepoznati one koji zaslužuju legitimitet za vođenje ovog društva. Nedostaje prava ponuda i motivacija za veću izlaznost.
Duboka moć jako dobro zna da narod mora verovati predsedniku i ekipi na vlasti. Oni dobro proučavaju mišljenje građana praćenjem njihovog rada i prisluškivanjem razgovora. Spremni su postaviti nekog ko ima ugled i zrači sigurnošću. Savetuju ga da verbalno bude veliki rodoljub i tolerantan prema komšijama i susedima, a posle izbora to nije obavezno. Može sila pronaći takve i već ih priprema i nudi u nekoj vrsti najave i promocije. A šta je problem? Problem je u tome što sve više građana shvata da bi taj predsednik bio glumac koji glumi ulogu predsednika. Državom bi upravljao onaj koji je upravljao i do sada, što je garant da bi se posle izbora probudili u još većoj bedi. „Od nameta nema selameta.“
Za sad je postignuto to da narod sve manje želi aktuelnu vlast. To je pokušaj motivisanja stanovništva da glasa protiv nekoga, a da ne razmišlja za koga treba glasati. Zar to nije mnogo puta upalilo? Ali i dalje nedostaje prava motivacija kako bi se povećala izborna izlaznost.
Ološ i marioneta sive moći je svaki onaj koji izjavljuje da se ne bori za vlast, već se bori protiv nastupajućeg zla. Pogotovo je đubre ako ne nudi sistem, bez mogućnosti izigravanja demokratije i zakonskih propisa, u kojem niko neće moći doživotno vladati, u kojem ljudska pohlepa ne može doći do punog izražaja.
Lider, kandidat na izbornoj listi mora pokazati da želi vlast, jer bez moći koju dobija ne može modifikovati društvo u interesu građana, a ne ovih što su nas opljačkali „do gole kože“. Treba nam lider koji zna da, pored toga što je formalno osvojio vlast, mora biti sposoban da poluge vlasti uzme u svoje ruke.
Ovo nije pametovanje i deljenje lekcija. Ovo je samo upoznavanje onih koji to jako dobro znaju da postoji populacija koja ne izlazi na izbore i da su to potencijalni glasači koje niko ništa ozbiljno ne pita, a još manje sluša. Nisu svi potencijalni glasači nezainteresovani, ali imaju svoje zahteve. Zato je zlonamerno đubre svako ko pukušta etiketiranjem da omalovažava umesto da pokuša razumeti, a razumeti znači promeniti svoje ponašanje.
Građanima je sve jasnije da se dubokoj moći nismo mogli adekvatno suprotstaviti ni kao monarhija, ni kao socijalistička republika, a pogotovo ne kao okupirano i korumpirano nazovi-demokratsko društvo. Vojnici su, u skladu sa svojom zakletvom, polagali svoje živote za otadžbinu. A političari bi mogli da rizikuju svoje fotelje, ako im nisu važnije od otadžbine.
Sloboda, jednakost, bratstvo radi zaustavljanja otimanja teritorije i ljudi!
Beleška autora: Zašto i kako su me ignorisali
Ovaj tekst iznad napisan je pre pada nadstrešnice u Novom Sadu i trebao je biti objavljen još za prošle izbore, ali je ostao u fioci. Čini mi se da je, uz minimalne korekcije, i dalje bolno aktuelan.
Nakon toga, na društvenim mrežama sam kačio brojne komentare kako bih ilustrovao zašto ne izlazim na izbore. Međutim, svi mogući pretendenti na vlast su me horski ignorisali. Kome god sam ovu logiku izneo usmeno, odmah bi počeo da me ubeđuje kako „moram izaći“, potpuno ignorišući suštinu onoga što govorim.
A pisao sam im sledeće:
„Interesantno da nikome od pretendenata na vlast ne smetaju zakonski propisi koji su prilagođeni za izigravanje demokratskih principa u koje se svi kunu. Naši važeći propisi dopuštaju mogućnost doživotnog opstanka na vlasti. Rotacijama se, a posebno rotacijama predsednka i premijera, formalno zadovoljavaju zakonski propisi prema kojima je dozvoljeno na funkciji provesti dva mandata za redom, a praktično se otvara mogućnost doživotnog vladanja.
Boravak na vlasti treba ograničiti na dva mandata i to bez obzira koju funkciju neko obavlja. Tako da posle osam godina niko nema prava da ostane ni na jednoj funkciji. Pored toga ne treba dozvoliti da se poluge vlasti prenose sa funkcije na funkciju kojoj ne pripadaju.
Nije idiot onaj ko ignoriše izbore, jer to ne znači da ga politika ne zanima. Idiot je onaj ko izlazi na izbore i glasa protv sopstvenih vitalnih interesa. Nezainteresovani za nečiju politiku su oni koji smatraju da nisu dobili uverljivu ponudu. Na izbornoj listi niko ne bi smeo da bude ako se nalazi na nekoj funkciji u političkoj stranci.“
Umorio sam se od glasanja protiv zla na vlasti i zla koje pretenduje da uzme vlast. Izlazim na izbore samo u slučaju da dobijem uverljivu ponudu. Ako ne znate naše probleme, znači da ne živite ni s narodom, niti za narod. Ovi što licemerno traže od naroda da iznese goruće probleme, ne žele ništa drugo nego da ubede potencijalne glasače kako su pravi kandidati za doživotni boravak na vlasti. Njima treba omogućiti doživotnu…
Dosta više partijskih parola i ubeđivanja!
„Koji taj narod vode, oni ga zavode a koji se daju voditi u propast srljaju.“ – Biblija (Bakotić) : Isaija, 9, 16
