Od davnine praksa naše civilizacije definiše ekonomiju kao rast na račun drugog, život na račun drugog života. Budući da zbog toga krize dolaze u ciklusima, aktuelnim gospodarima potreban je uvek novi način života na račun drugog života. Da bi ropske duše bile srećne i služile većim elanom, potrebno im je dati novu iluziju slobode. Robovi ponovo postaju odlučni da polože svoje živote u odbranu nove iluzije slobode. A pod stare dane s nostalgijom se sećaju svojih srećnijih dana slobodnijeg života.
Related Posts
