Citirati ili ne biti? (Šekspir)
Od dva papagaja, mudriji je onaj koji zna koga treba citirati.
Lako je biti ono što je ON, kada su svi manji od NJEGA. ON voli da samo ON priča i da se samo ON čuje. Ako neko drugi priča, voli da se čuje samo ono što je ON pričao.
Evo šta se dešava u takvom sistemu kao što je Grčka:
Ministar policije citira NJEGA “da bi bolje izrazio svoje mišljenje”.
Premijer iz Vašingtona poručuje da priča ono što ON priča, sve dok ne postigne to, da On priča ono što ONA priča. Poznato je da nije orjentisana na njega.
Premijer iz Surinama poručuje da priča ono što ON priča, ali kad kaže ON, misli Zloba.
Građevinci iz ambaSAD poručuju da citiraju ono što ON kaže, zato da ON ne pomisli kako je plavuša sebi važnija od NJEGA.
M. Đuricakis: „Ja citiram ono što ON kaže, kako bi Albanci shvatili da njihove batine nisu uspele izbaciti NJEGA iz moje glave.“
Iz odbrane javljaju da su odlučni i potpuno spremni pričati i ono što ON misli, a to je ono što ON nije rekao.
Informserkakis objavljuje samo ono što pričaju ONi koji dobijaju izbore.
Iz hlada palme demantuje to da NJEGA ne citira ni 2%. Citira, ali samo u slučaju kad ON kaže nešto pametno.
Iz Čačkajlije trezveno poručuju kako su prestali piti, jer NJEGA ne mogu gledati duplo.
Opozicija ne priča ono što ON priča, ali se trudi da ono što ON priča izgleda pametnije, nego ono što ONI pričaju.
Bivši funkcioner poručuje da su oni pričali, u prošlom mandatu, ovo što ON priča danas. I da će oni uskoro, to isto, ponovo pričati sutra.
Iz Kurijere dela sere poručuju da će citirati ONe koji bi dobili izbore, da su izbori bili pošteni. Ko o čemu…
Informserići citira Kalimera, jer im se dopada njegova kapa. Navikli biti pod kapom.
Comedia finita est, kad se magarac popne na krušku.
