Vlast. Prema dosadašnjoj praksi naše civilizacije, vlast sebe definiše kao zločinačko udruženje protiv sopstvenih građana, podanika, saplemenika, sunarodnika, robova itd.
Vlastodršci, zbog svog nastojanja da doživotno ostanu na tronu, postaju sve beskrupulozniji. Zbog svoje (ne)sigurnosti, u nastojanju da se zaštiti od svojih građana, vlast sve više postaje pretnja ljudskim pravima. Sužavanje ljudskih prava prati medijsko angažovanje radi stvaranja iluzije većih ljudskih prava. Narodu se mozak ispira, blokira strahom kako bi se lakše formirao kolektivni um koji je podložan, usporenog refleksa i da tako uspavan ne koristi svoje prirodne sposobnosti za prevazilaženje straha od gubitka i ono malo prava što mu je preostalo. Ovakav um odbija da vidi i sazna ono što je očigledno.
Male ili izmišljene probleme vlast prikaže kao velike, a onda ih uspešno prevaziđe. Velike probleme svede na nebitne ili ih zaobiđe skretanjem pažnje.
Višestranački sistemi – društva koja, uz pomoć političkih stranaka, organizuju političke rijaliti predstave radi držanja svojih građana u ubeđenju da su pravno, demokratsko i nezamenljivo društvo. Višestranačkim sistemom organizovanja društva, vlast maskira prave izvore moći koji diktiraju tempo svih dešavanja u društvu i organizuje orkestrirano ubeđivanje građana da glasaju protiv sopstvenih interesa.
Političke stranke – prostitutke i prosjaci koji učestvuju u maskiranju pravih izvora moći, kako bi narod imao iluziju slobode, demokratskog odlučivanja i krojača sopstvene sudbine. Što su stranke bolje organizovane to su veća kočnica istinskog razvoja i slobode naroda kojem pripadaju.
Ako se nešto radikalno ne promeni u višestranačkim sistemima, političke stranke će same sebe ukinuti. A kad ih više ne bude, ništa na ovom svetu neće nedostajati.
Predizborna kampanja – aukcija lažnih obećanja.
Izbori – politička rijaliti predstava.
Obojena revolucija – način političke borbe moćnih sila radi obaranja nepodobne vlasti i postavljanja marionetskih režima manje moćnijim društvima. Šareno modifikovanje društva širenjem iluzije da se organizuje novo uspešnije društvo.
Narod ne provodi promene u društvu, on samo prihvata novu utopiju. Promene se ne dešavaju kada narod nešto shvati, možda, samo onda kada oseti da su nužne. Promene u društvu provode sami robovlasnici, ali samo kao iluziju promene. Onaj deo robovlasnika koji je shvatio da su promene nužne i da će se neminovno desiti, na čelo nosilaca promena instaliraju izvršioce radova da narodu ponude više slobode, više prava, humanije društvo koje će trajati dok robovi ne shvate da su ponovo pristali na novi, modifikovani oblik ropstva. Nova vlast stvara novu elitu čiji bi status poželeo svaki član društva. Pritom, neprekidno, “mic po mic”, pomoću raspoloživih instumenata, vlast postepeno smanjuje prava i slobode koje je silom prilika morala da uvede i obeća. Nezasita pohlepa i način organizovanja društva dovodi do potrebe za još jednim ciklusom promene društvenog uređenja – za organizovanjem novog oblika ropstva. Pojmovi kao bogatstvo, siromaštvo, korupcija, pravda, kazna, razne vrste sloboda, moral itd, ostaju u upotrebi, ali sa modifikovanim sadržajem pojma.
Sve je isto, a i njega ima.
Ekonomija – rast na račun drugog, „život na račun drugog života“.
Politika – vođenje ekonomije beskrupuloznim sredstvima – pljačkaška ekonomija.
Vlast, u ime nekog višeg cilja, maksimalno, zapravo, onoliko koliko god je to moguće, pljačka svoje podanike. Moćnija društva pljačkaju slabija, a manje moćnijim državama ne preostaje ništa nego da se ponašaju kao prostitutke. Zato moćnije države mogu i moraju svoje građane bolje plaćati radi održavanja sistema i ostajanja na vlasti. Svojim građanima usađuju svest da su kao društvo i kao pojedinci na višem stupnju razvoja, da su viša rasa bogom dana. Zato njihov sistem ne treba menjati, već nameteti ostalim društvima. Dakle, svaki sistem ostavlja svojim građanima onoliko „mrvica“ koliko je god moguće manje ostaviti. Građani ne dobijaju svi isto, dobiju koliko su sposobni da uzmu.
Inflacija – instrument pljačkaške privrede.
Država – zaštitnik pljačkaškog privređivanja: u ime Boga, u ime kralja, u ime naroda, u ime zakona, u ime zdravlja.
Ima čovek potencijala, ali ga ljudi nemaju.
