Društvo je pod anestezijom. Nikog ne boli što je programirani robot, dresiran strahom, otrovane duše i tela. Nikog ne boli što lepote prirode propadaju i što laste više ne dolaze. Zaboli samo činjenica da postoji neko drugačiji. Samo pesničku dušu može da zaboli lakoća pristajanja na ropstvo naroda kojem pripada i čoveka uopšte.
Verovatno zato što se nagomilalo mnogo nepotrebnog i štetnog sadržaja u društvu na uštrb potrebnog, društvo polako stari i zbog bolesti propada.
Svaki novi dželat definiše krivicu i propisuje kazne. Smenjuju se filozofski sistemi, političke filozofije, nove religije … I svi se trude da čoveku naprave ortopedsko pomagalo za koračanje kroz život, a čovek nikako da se doseti ili usudi da odbaci nepotrebno. Raspoređeni u ešalone nadolaze nove partije, novi mediji, nove ideologije, nove moralne nakaze i vrše desant na moždane sisteme ciljne grupe.
Jedan od ešalona intelektualnih i moralnih nakaza dolazi kao proizvod partijskog usmerenog obrazovanja, dresure. Kao medijski ispljuvak, lansiraju se preko mejnstrim medija pravo među rijaliti zvezde. Najezda ovih ispljuvaka podudara se sa sve većim medijskim ubeđivanjem da su naši neuspesi veliki uspesi.
Posebni su ešaloni nezavisnih medija koji neprekidno niču i raskrinkavaju prethodne već kompromitovane slobodne medije. Na taj način ubeđuju da su drugačiji, oni pravi, slobodni, bez laži i cenzure. Džabe kreče, prepoznaće ovaj narod ko je od medija na njihovoj strani – kad-tad.
Istorijski osvrt. Spodobe koje završavaju partijske političke akademije izrastaju u prave intelektualne i moralne nakaze. Nastupaju bahato, puni samopouzdanja, verbalno dajući privid sopstvene superiornosti: klevetanjem, laganjem, podmetanjem, ispraznim nadmudrivanjem… Iza ovih kursista stoji partijska sila, a kursisti šire iluziju uspešnosti i nezamenjivosti aktuelne administracije. Mnogo vas je koji bi im nešto rekli po spisku, ali nećete imati priliku, a i komentari nisu dozvoljeni.
Kao najpametniji, do danas neprevaziđeni, istakli su se kursisti političke škole iz Kumrovca. Bili su sposobni da na pednaestodnevnom kursu nauče u čemu su grešili svi filozofi iz udžbenika istorije filozofije. Naravno da njihovo znanje postaje beskorisno gubitkom partijske moći njihove partije. Ali ostaje potreba za njihovom sposobnošću manipulacije ljudima.
Današnjim kursistima partijskih akademija je mnogo lakše, jer filozofe ne moraju da spominju. Samo treba da znaju svaku raspravu svesti na nivo rijaliti predstave i besmislenog nadmudrivanja…
Zlo je odavno među nama. Nismo ga prepoznali, jer su mu mejnstrim mediji prostrli crveni tepih. Danas je i pomisao na slobodu postao veliki greh. Mediji vešto serviraju lažnu nadu, a uspavani čovek čeka obećano izbavljenje. Dočekaće…
Pre svega, naš um treba osloboditi štetnih naslaga. Biće teška duhovna bitka.
