Ale nezasite! Duša naša balkanska je čarobna lampa u kojoj kolo vode duhovi vremena. Pazite kako trljate! Majke vam ga lajknem, nije sigurno da će vam se svaka želja ispuniti?!!!
Istorija se ponavlja, ali ne ona iz udžbenika. Ponavlja se ona prava istorija, koja je najčuvanije blago u riznicama moćnog sveta. Srpsku istoriju moraju posebno dobro čuvati. To je i Srbiji u interesu, jer ako nam se sunce istine približi, spržiće Srbiju. Kako nam se koja istina promoli, nama je sve gore.
Neke manje opasne istine izađu na videlo, ali ne službeno, ne u udžbenicima, nema institucije koja može da stane iza te istine. Samo poneki profesor istorije đacima usput spomene istinu, kao na primer, da smo pobednici Kosovskog boja.
Onda đacima malo lakne. To znači da nismo lud narod koji slavi svoje poraze, nego, to što slavimo je dokaz da smo pobednici. Jaka sila nam je zabranila istinu, ali je narod navikao da slavi. Džabe turski istoričari priznaju da su izgubili bitku. Ne vredi istina iz turskih arhiva. Neće valjda nama Turci određivati šta će pisati u našim udžbenicima iz istorije. Francuska je crkva slavila našu pobedu. Valjda će jednog dana i naša slaviti.
Bog je posmatrao bitku na Kosovu polju, ali mislim da je prestrogo kaznio kneza Lazara, samo zato što je vodio bitku na paganski praznik. Dok se Knez zahvaljivao Bogu na pobedi, naiđe Turčin i poseče nespremnog Kneza. Tako je Srbija i dan-danas obezglavljena – kao muva sa tuđom glavom.
Kaznio je Bog i sultana. Smrt sultana bila je neminovnost. Prema njemu iđaše moćna srpska konjica. Srpski vitezovi u najboljem oklopu srednjeg veka i s rukavicom na levoj ruci dizajniranom da hvata sablje i mačeve za sečivo. Vojska obučena prema tradiciji i taktičkim iskustvima još od Aleksandra Srbljanina (Makedonskog, Velikog – čitaj onako kako te lažu!). Sultan je poginuo na bojištu, a istorija priča da je stradao kao žrtva prevare. Ako već mora biti kažnjen, što nisu zapisali da ga je otrovala neka ljubomorna žena, a ne da ga je podlo ubio vitez kojem, tako nešto, čast i vaspitanje ne dopuštaju. Očigledno, loša laž. Ili su morali, o jednom trošku, biti kažnjeni i sultan i vitez.
Mili bože čuda velikoga, kad se naši umetnici dočepaju istorijske teme. Filmadžije su glavne face. Svoje filmske promašaje prikazuju kao veliku hrabrost. Imaju i hrabar obraz. Hrabro prikazuju da su Srbi nepismene budale, promašeni slučajevi… Razumem ja njih, donekle. Jer, istinska priča o Srbima ne donosi ni oskare ni pare.
Ako smo takve budale kakvim nas prikazuju, ko onda rađa ovako pametnu i lepu decu koju nam još u porodilištu otimaju? Uzimaju nam studente i pre nego završe studije. Ali ne i one koji završe istoriju. Takvi su im potrebni ovde.
- Srbi shvataju da je istorija koju uče u školi lažna, ali ne shvataju zašto je treba menjati.
- Hrvati znaju da je istorija koju uče u školi lažna, ali shvataju zašto je ne treba menjati.
- Grci užurbano traže saveznike, jer znaju istoriju koja se ponavlja.
- Turci očekuju da im se istorija na Balkanu ponovi, ali znaju da tome prethodi sređivanje stanja u kući i oko nje. Naravno, i na Kosovu.
- Albanci redovno uvežbavaju zasede na putu srpske vojske za ostrvo Krf.
- Bugari misle da znaju kada će se istorija ponoviti i kome se treba prikloniti.
- Ne znam da li će se ponoviti istorija prema srpskoj narodnoj izreci: „Crnogorci ne ljube lance.“ „Bogumi“, neponovljena istorija je oslobođenje od srpskog imena – teški lanci.
- Makedonci se plaše da se ne ponovi ona istorija kada nisu bili Makedonci.
- Svi se u jednom slažu, treba učiti nemački. Čak im je i razlog isti. Svi putevi vode u Nemačku.
- Srbi su se malo zamislili. Albanci im poručili da će ih i iz Nemačke iseliti. Naime, prema najnovijim istraživanjima glo-balista, Albanci su Nemačku naseljavali pre Srba, a Srbi pre Nemaca.
- Istorija se ponavlja, Nemačka se obnavlja.
