Otvoreno pismo alternativnim medijima,

što ih je poplava izbacila na društvene mreže, povodom njihovog stereotipskog opravdavanja postojanja ispred vlasti i pratilaca odbeglih od režimskih medija.

Zaustavite monologe, vreme je za dijalog!

„Sve je propaganda što nije dijalog.“ (Đ. Šušnjić, Cvetovi i tla, ogledi o ulogama ideja u životu)

Gospodo urednici,

pohvaljujem vaše medijsko širenje istine, i saosećam s vašom tugom što ta istina nema daleko veći odjek. Može nečija istina poslužiti da se gledaoci ubede kako je internet TV kanal nešto novo u odnosu na ono na što smo navikli i što sve manje gledamo. Ali nešto nedostaje, nekakav katalizator, da bi prezentovane istine bile bolje prihvaćene. Blesak prvih alternativnih medija nije probudio Srbiju, ova poplava TV kanala uradiće još manje.

Gledam, gospodo, neke vaše jako dobre emisije i goste koje volim da čujem. Ali, kako se množe TV kanali i nižu TV emisije, sve više mi se čini da su mnogi gosti tu, samo zato da se dobije poverenje gledalaca. Tako se gosti iskoriste da bi gledaoci dobili iluziju kako su konačno otkrili pravi TV kanal. TV kaknali su uzeli slobodu širenja raznih istina, a na gledaocima ostaje da prihvate onu koja im odgovara. Dakle, dajete onoliko koliko morate da gledaoce zadržite.

Šta pruža naša medijska scena?

Sve sem pravog dijaloga, bez suprostavljenog mišljenja, samo iluziju ostvarene komunikacije kao puta rešenja problema. Lepa i emotivna beseda neće, bar ne dugo, obezbediti slavu besedniku, kao ni mediju koji ga dovodi u program. Vaše nastojanje da širite horizont misli, pretvorilo se u spor i dugotrajan proces. Što se, mnogi od vas, bučnije hvale svojim doprinosom širenju istine, sve manje im se veruje. Ali vam se mora priznati da ste političarima dali dovoljno povoda za sve češće obraćanje javnosti. Što se oni više eksponiraju, to im se sve manje veruje.

Svi urednici imaju istu priču koja zvuči kao opravdavanje postojanja ispred vlasti i gledalaca. Kako često ponavljaju, oni svakog gosta maksimalno uvažavaju, ali na taj način nisu maksimalno uvaženi gledaoci TV kanala. Gost TV emisije je uvek u pravu, jer ga voditelj uvažava, a istinski, bez privida, učešće suprostavljenom mišljenju nije omogućeno. Ko ima drugačije mišljenje, može kao gost da se pojavi u TV emisiji, ali sam. Naravno, i on će biti u pravu i njega će voditelj maksimalno da uvaži. A gledaocima to liči na onu: „Mušterija je uvek u pravu.“ Ako gledamo medijski prostor u celini, mediji su neprekidno u koordinisanoj kampanji doziranog približavanja istini u svrhu udaljavanja od stvarnosti.

I društvene mreže su mreže za lov

„Danas ljudi sve više govore, a sve manje razgovaraju. Oni koji samo drže govore, ubrzo nemaju šta reći – ni sebi ni drugima.“ (Đ. Šušnjić, Dijalog i tolerancija, iskustvo razlike)

Gde nas vodi gomilanje informacija i novih činjenica, a onaj ko ih iznosi uvek je u pravu? Oni što ne misle tako, ne mogu da se dočepaju besednika – da mu kažu što ga sleduje. Naravno, kad bi stvarno dobili priliku da se suprotstave, bilo bi manje hrabrih, kako besednika tako i sabesednika.

U situaciji kada imamo populaciju odbeglu sa nacionalnih frekvencija, a koja ne čita novine, lovci na duše se prilagođavaju i šire svoje mreže. Ne smeju nikog ostaviti da nije pod presom njihovih informacija. Prave sačekušе na internetu i iskaču na ekrane raznih uređaja koji se danas koriste. Ova poplava TV kanala i njihova metodologija treba da se demistifikuje, a gledaoci ohrabre da poveruju svojoj intuiciji, kako je sve što gledaju, uglavnom, zavođenje, navlačenje vode na svoj mlin, pružanje iluzije dijaloga, tolerancije i nade u pravo rešenje svih naših problema. Poplava alternativnih medija ima za cilj da udalji gledaoce od onih medija koji su vlastodršcima veliki trn u oku. I da svakog udalje od ideja koje donose suštinske promene. Gledaoci ostaju formalisti nesposobni za praktično delovanje.

Gospodo urednici, odlični ste i dobro se snalazite, ali u okviru stereotipa. U vama vidim urednike koji imaju potencijala da pomeraju granice i ponude gledaocima nešto više, nešto novo, nešto što bi TV učinilo interesantnijim za gledaoce i sponzore. Znam da je sve vezano za ulaganje i da sve ima svoju cenu, ali treba razmišljati u tom smeru, možda se otvori put i sine dobra ideja. „Za nove snove, nužno je da se probudimo iz starih.“ Onaj ko prvi krene, biće najgledaniji, ako ne prođe kao pevac koji se rano oglasio. Onaj ko bude čekao, dočekaće da ga gledaoci napuste. Vi ugrabite prvu priliku, jer druge neće biti, i iskoristite je da postanete ono za što se predstavljate. Napred, korak po korak. Mrvice sa stola, kao nagrada za zasluge, nisu životni posao.

Okrugli sto

Siti smo TV sa nacionalnim frekvencijama i njihovim emisijama u kojima se odvija besmisleno nadmudrivanje. Mediji nacionalne dostupnosti pružaju iluziju rasprava na aktuelne teme sa očiglednim zadatkom da i to pretvore u rijaliti predstavu. Nema suprostavljenog mišljenja, diskusije vitezova mudrosti za okruglim stolom, ni u programima alternativnih medija. Tako da se i njihova aktivnost pridružuje arsenalu zabave, ali za one pametnije što ne prate sve više zgusnut kalendar sportskih priredbi, rijaliti programa, svakodnevnih afera i slično. Trenutno su političari glavni glumci u rijaliti predstavama. Američki izbori su neprevaziđen primer. Naravno da bez alternativnih medija predstava ne bi bila dovoljno ubedljiva.

Organizuju TV kuće sučeljavanja koja redovno završe nerešenim rezultatom, a na kraju diskusije znamo manje nego na početku. Nakon režiranih rasprava, fanovi svih učesnika vide svoje autoritete kao pobednike, jedino im je žao što se besednici nisu ozbiljnije dotakli teme. Nije bitna tema, srećni su, jer je prilikom besmislenog nadmudrivanja, onaj njihov, dobro odbrusio protivnoj strani. Odavno se naši političari vrednuju po tome ko je bolje odbrusio protivnoj strani. Nije bitno šta se radi, bitno je šta se govori.

Našoj medijskoj sceni nedostaje jedan pravi okrugli sto, organizovan tako da ničija podlost ne može doći do izražaja kao ni sve poznate metode opstrukcije diskusije na zadanu temu. Okrugli sto, koji ne bi kopirao postojeću praksu, ne sme završiti tako da na kraju znamo manje nego na početku diskusije. Foliranti ne bi smeli da se pojave i izlože ruglu, a vlast ne bi došla jer ne dolazi na TV koji je „ispod njihovog nivoa“. Okrugli sto može postati emisija u kojoj bi učešće bila čast, stvar prestiža i prilika koja se ne propušta. U emisiju bi dolazili mudri i sposobni, a nedorasli bi je sami zaobilazili. Iskristalisano u ovako otvorenoj diskusiji niko ne bi smeo da ignoriše. Drugo ime za neučestvovanje u dijalogu za okruglim stolom bio bi poraz.

Urednici znaju da se treba izdići iznad prosečnosti u koju vodi dosadašnji način rada, ali, ipak, ne odustaju od prepoznatljive matrice. Za njih je nemoguća misija da se uradi nešto više od već postignutog. Ovo nije pokušaj nekakve kritike, ubeđivanja kako treba da se radi svrsishodnije, poštenije, drugačije… Ja samo pričam šta ne želim i šta bih želeo da gledam i slušam, a da sam sposoban i da imam priliku kao vi, sigurno bi pokušao udovoljiti sebi i gledaocima.

Oslobađanje misli

Previše je destrukcija u ovom životu koje ometaju kvalitetno mišljenje. A kvalitet, ne kvantitet misli je važan. (Nikola Tesla)

Ako naše misli određuju našu budućnost, kako reče Tesla, onda treba da ih oslobodimo. Problem je u tome što mi borbu za slobodu misli svodimo na borbu za prostor u medijima. Prestanimo da od prošlosti uzimamo ono što nam ne pripada, a od budućnosti ono što nam ne treba. Oslobodimo prirodni zdrav razum iz okova zdravog razuma vremena u kojem živimo. Taj put oslobađanja naše misli biće prava istorija. A vi, koji ste preteča, najava onog što dolazi i koji ste važni, čak više nego što mislite – ponašajte se u skladu s tim. Ne dozvolite da vas potopi poplava bučnog ćutanja. Dozvolite sopstvenoj intuiciji da ispliva. Ako ponestane znanja, imate instinkt. Pored toga postoji i savremena tehnika koja može pomoći da vidimo: ko laže, s kakvim namerama želi da učestvuje u diskusiji itd.

Mnogo je sposobnih i pametnih ljudi koji se ne mogu sastati da „prodivane“, a kamoli da nešto urade udruženim snagama. Naš prostor za pamćenje i razmišljanje je pretrpan informacijama koje su u suštini rekleme za različite „istine“. Čitamo i gledamo mnogo pametnih analiza, ali praksa zahteva drugu vrstu inteligencije, da ne kažem genijalnost. Genijalnost nije mudrovanje šta bi bilo kad bi bilo, kao ni udžbeničko znanje šta je pametno da se radi. Genijalnost je ideja što je najpametnije da se u određenoj situaciji praktično uradi.

S m r t r o b o t i z m u, s l o b o d a i n t u i c i j i!